Zakon o zajedničkom starateljstvu nad decom po prekidu veze ili braka, predlog

Muškarci i žene u veze i brakove ulaze sa različitim očekivanjima, uglavnom pozitivnim, ali se oni često završavaju razočarenjem i sukobom, ponekad i nasiljem. Kako bi se broj sukoba u društvu i vezama smanjio, potrebno je da društvo pored Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (koji mora da se primenjuje polno neutralno, što sada nije slučaj) usvoji još dva zakona: Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa, i Zakon o zajedničkom starateljstvu nad decom po prekidu veze ili braka.

Problem

Često se zaboravlja da pored žena, reproduktivna i roditeljska prava, kao osnovna ljudska prava, imaju i muškarci, odnosno očevi, jer su i oni bitni za trudnoću, a u 21. veku i učestvuju u podizanju deteta. Feminističke prakse dodele starateljstva po razvodu favorizuju ženu, pa smo došli do apsurdne situacije da nijedan otac ne može da dobije samostalno starateljstvo nad detetom sem u slučajevima kada ga se majka dobrovoljno odrekne (zbog preudaje i / ili odlaska u veliki grad ili inostranstvo), ili je trenutno, na duži period, sprečena da ga vrši (jer je na lečenju od bolesti zavisnosti, u zatvoru, ili drugoj instituciji zatvorenog tipa). Praksa dodele starateljstva je pokazala da u trećini razvoda, tzv. konfliktnim razvodima, ne postoji saglasnost oko toga ko će biti samostalni staratelj, odnosno oba roditelja su približno podjednako podobna i zainteresovana, i tu je pristrasno dodeljivanje starateljstva uvek majkama izvor dugotrajnih sukoba medju bivšim partnerima. U ostale dve trećine razvoda, očevi ili nisu uopšte zainteresovani za starateljstvo (jedna trećina), ili nisu spremni za obaveze samostalnog starateljstva (druga trećina), pa bi se i nakon primene predloženog zakona o zajedničkom starateljstvu i dalje trećina starateljstava dodeljivala kao samostalno majkama, a verujemo da bi druga trećina očeva bila zainteresovana za zajedničko starateljstvo, kao i svi koji danas traže samostalno (u odsustvu ponude zajedničkog), što je treća trećina (trenutno u konfliktu i parnicama).

Politička volja

Da li postoji politička volja za usvajanje zakona koji bi znatno smanjio sukobe i nasilje u medjupolnim odnosima, i koji bi deci po razvodu doneo balansirano vaspitanje i ravnopravni odnos roditelja? Malo je poznato da je baš zbog odbijanja feminističkih organizacija da se usvoji predloženi zakon (ili izmeni praksa pristrasnog dodeljivanja starateljstva po razvodu), i došlo do stvaranja Pokreta za muška prava 1990-ih u SAD. Voren Farel (Warren Farrell) je sredinom 1970-ih bio istaknuti feminista i na visokim pozicijama u najvećoj organizaciji u SAD (NOW - National Organization for Women), ali je zbog njihovog upornog odbijanja da se ravnopravnije reguliše pitanje starateljstva po razvodu istupio iz organizacije, i potom postao prvi borac za prava muškaraca i očeva[1]. Feministkinje svakodnevno pokušavaju da izlobiraju nova "prava", zapravo privilegije za žene, i sebe kao njihovo vođstvo, a pritom i da zadrže stare privilegije iz patrijarhata, kao kontrolu nad decom, alimentaciju, i ostalu finansijsku podršku familije i države.Sistem vrednostiBorci za prava muškaraca i očeva nisu borci za povratak u patrijarhat, i protiv proširivanja prava žena, ali ukazuju da prava moraju da budu proporcionalna odgovornostima, i da ne smeju da ograničavaju i smanjuju prava muškaraca, sem gde je to opravdano. Stoga je pokret za muška prava zagovornik istinske ravnopravnosti polova, a ne licemerne i lažne rodne ravnopravnosti koju je iznedrio treći talas rodno radikalnog, neo-marksističkog feminizma. Predloženi Zakon o zajedničkom starateljstvu nad decom po prekidu veze ili braka pravi je primer takvog odgovornog, i iskrenog, stava kada su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna.

Oblici starateljstva i primena

Različiti religijski i socijalni sistemi su drugačije rešavali pitanje starateljstva nad decom po razvodu, pa imamo patrijarhalne sisteme gde su sinovi ostajali sa ocem radi prenosa i nasledjivanja biznisa ili poljoprivrednog imanja, i matrijarhalne, socijalističke gde su deca ostajala sa majkom, pod izgovorom da ona bolje (pre)poznaje i zadovoljava njihove emotivne i ostale potrebe jer ih je rodila i provela najviše vremena sa njima. Istina je negde na sredini, jer popustljivo, podržavajuće vaspitanje od strane majke najbolji komplement ima u korigujućem i čvršćem vaspitanju koje zagovara otac, gde se granice i odgovornosti bolje uočavaju i uče. Moderno doba, 21. vek, donelo je feminizaciju društva, pa time i veću ulogu oca u odgajanju dece. Shodno ulaganju i doprinosima za vreme braka, potrebno je izmeniti i prakse i modele dodeljivanja starateljstva po eventualnom razlazu partnera, i tu zajedničko faktičko starateljstvo, tj. ravnopravna podela vremena koje dete provodi sa svakim od roditelja, dolazi do izražaja.

Zajedničko starateljstvo, pozitivni uticaj na decu

Naučne studije su pokazale da je najbolji interes deteta da i po razvodu ostane u podjednakom kontaktu sa oba roditelja ako su oboje zainteresovani i podobni. Istraživanje Linde Nilsen sa univerziteta u Severnoj Karolini je pregled 40 studija o ishodu zajedničkog faktičkog starateljstva za decu, poredeći ih sa decom koja su živela samo sa majkom, čak i u prisustvu sukoba izmedju roditelja[2]. Studije beleže porast zajedničkog starateljstva u mnogim zemljama u poslednjih 25 godina, recimo u Belgiji sa 9% razvoda 1990, na preko 30% 2013. godine. Porast je najevidentniji u Švedskoj, gde od parova koji su se nedavno razveli, skoro 50% se odlučilo za ovakvo starateljstvo (vladin izvor, 2011). Pregledom ovih studija došlo se do zaključka da deca iz zajedničkog starateljstva imaju bolje ishode na emocionalnom, bihevioralnom i zdravstvenom planu, nezavisno od uzrasta. Najnovija studija (2017) sa švedskog Upsala univerziteta, radjena na uzorku od 3.656 dece uzrasta 3 - 5 godina takodje je pokazala da ova deca imaju manje bihevioralnih i psiholoških problema od one koja su živela samo sa jednim roditeljem[3]. 

Zajedničko starateljstvo, pozitivni uticaj na bivše partnere

Sukobi partnera po razvodu su obično na liniji alimentacija - vidjanje dece. Ili je neplaćanje alimentacije uzrok, a posledica da majka sprečava oca da vidja decu, ili ako majka sprečava vidjanje, onda otac ne plaća alimentaciju. Svakako su retke situacije gde otac ne plaća a vidja decu redovno, kao i da plaća a nije zainteresovan da ih vidja. Češći su nažalost oni slučajevi kada ne plaća jer nije zainteresovan da vidja decu, ali toga ima i kod majki, i u tom slučaju se ne bi ni dodeljivalo zajedničko, već samostalno starateljstvo, a alimentacija bi se uterivala plenidbom ili neplaćanje kažnjavalo zakonom kao i do sada, pa o tome ne brinemo.

Zajedničko faktičko starateljstvo otklanja većinu sukoba (po našoj proceni od 2/3 do 3/4) izmedju bivših partnera, jer alimentacije nema, a ni sprečavanja da bilo koji roditelj provodi vreme sa decom.

Zajedničko starateljstvo smanjuje broj razvoda (koji su u 2/3 slučajeva inicirani od žene), jer majka više nije automatski dobitnik razvoda, pa je više zainteresovana za harmonični život nego sukob sa partnerom.

Zajedničko starateljstvo olakšava život majkama, jer su odmornije, i povećava verovatnoću uspešne karijere ili privatnog života (više vremena za novog partnera). I brak, i razvod više priželjkuje manje obrazovana žena, jer ona i nema karijerne ambicije ili šanse, već je uglavnom izdržavano lice, bilo da je to od muža (u braku), ili od bivšeg muža, roditelja, i države (po razvodu).

Samostalno starateljstvo je preveliko opterećenje za jednog (najčešće majku), a često nezadovoljstvo za drugog roditelja (najčešće oca, ukoliko je zainteresovan). Stoga predlažemo uvodjenje zajedničkog faktičkog starateljstva za sve slučajeve gde su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna, čime bi se izbeglo:

1. prepoznata diskriminacija očeva[4],
2. otudjivanje dece koja ne žive sa njima (bilo spontano, ili zlonamernim delovanjem majke)[5],
3. sukobi pre, za vreme i dugo nakon razvoda braka: nasilje i ubistva žena i samoubistva muškaraca (u okviru ubistva žena, i van toga), manji broj parnica, krivičnih prijava, opterećenje sudstva, policije i centara za socijalni rad (CSR), ili bar manje intenzivnim sukobima
4. bar 20% razvoda braka (automatsko dodeljivanje starateljstva majkama ih motiviše da traže razvod mnogo češće nego da ga ne mogu dobiti u slučaju da je otac podjednako zainteresovan i podoban, jer računaju da će im uz starateljstvo, pored alimentacije, muž ostaviti stan zbog dece, što se neretko dešava, ili im bar prepustiti korišćenje istog dok deca ne postanu punoletna).

Studija Fondacije Divac „Zaštita samohranih roditelja u RS, analiza pravnog okvira i preporuke“ podržava zajedničko starateljstvo[6]

"6.7 Pružanje dodatne institucionalne podrške modelu zajedničkog roditeljstva – na bazi relevantnih odredaba Porodičnog zakona, korisno bi bilo da sudovi, kao i profesionalci iz centara za socijalni rad redovno i blagovremeno upoznaju roditelje o pravnoj mogućnosti zajedničkog vršenja roditeljskog prava nakon razvoda ili prestanka vanbračne zajednice. To pretpostavlja sporazum roditelja koji oni mogu postići samostalno ili uz pomoć stručnjaka – medijatora koji postoje pri centrima za socijalni rad i pri nekim sudovima. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da se na taj način uvećava mogućnost očuvanja ili ponovnog uspostavljanja konstruktivne komunikacije između roditelja, a u najboljem interesu deteta. Time se, ujedno, umanjuje i mogućnost kasnijih problema koji u praksi redovno opterećuju roditelje koji samostalno brinu o detetu (neplaćanje izdržavanja, odsustvo učešća drugog roditelja u životu deteta i dr)".

Zajedničko starateljstvo bez izmene zakona, samo sa promenom prakse dodeljivanja, i modela vidjanja[7]

U slučajevima gde su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna CSR treba da insistiraju na modelu zajedničkog faktičkog starateljstva / ravnopravnog roditeljstva, a ne na samostalnom starateljstvu koje je prevelika obaveza za jednog roditelja, a nezadovoljstvo za drugog. Ukoliko se jedan od roditelja ne slaže sa zajedničkim starateljstvom, samostalno starateljstvo treba poveriti drugom roditelju, sa modelom vidjanja istim kao u zajedničkom: provođenje jedne nedelje kod oca, druge kod majke, ili školskih dana kod jednog, a svih vikenda kod drugog roditelja (sa povremenom alternacijom), kao i jednaka podela raspusta i praznika. Ukoliko potom nosilac samostalnog starateljstva to ne ispunjava, CSR bi dao mišljenje sudu za promenu odluke o nosiocu starateljstva.

Comments

Post a Comment

Popular Posts