Poverenici za zaštitu ravnopravnosti povodom diskriminacije očeva u centrima za socijalni rad

Obeležavajući 8. mart, Međunarodni dan žena i borbe za njihova prava

Poštovana gospođo Janković,
Na pritisak udruženja očeva, Vi ste još 2016. izjavili da "razumete protest očeva koji smatraju da su bili diskriminisani, ali da se tako ozbiljne stvari ne mogu rešiti na ulici", kao i da ste uputili centrima za socijalni rad (CSR) preporuku da se ne vode rodnim stereotipima u predmetima poveravanja starateljstva po razvodu, i da pripremate novu preporuku za njih u vezi sa davanjem mišljenja o starateljstvu[1]. Iz najnovijeg saopštenja Republičkog zavoda za statistiku (broj 170, od 29.6.18) "Zaključeni i razvedeni brakovi, 2017", stranica 9, vidimo da u Beogradu, a približno i u Novom Sadu, manje od 10 posto očeva dobija samostalno starateljstvo po razvodu[2]. O problemu je obaveštavan u više navrata i ministar Đorđević pod čijim ministarstvom je rad CSR, a poslednji put sam mu se obratio ja 10.12.18. pismom slične sadržine kao ovo koje vi sada primate. Na godišnjoj konferenciji za novinare 24.12.18. tražio sam potvrdu da je pismo došlo do njega, na šta je on potvrdno odgovorio, istakavši da je u njegovom ministarstvu već ostvarena rodna ravnopravnost jer 88 posto zaposlenih čine žene, i da veruje da su CSR pravilno radili, u najboljem interesu dece, kada je samo 6,8 posto očeva u Beogradu u 2017. dobilo samostalno starateljstvo po razvodu[3]. Ne znam ko iz ove dve činjenice ne vidi da se radi o diskriminaciji muškaraca i očeva, uz dodatni detalj da su i ti retki očevi dobili starateljstvo jer su ga se majke trenutno ili trajno odrekle (jer su na lečenju od bolesti zavisnosti, u zatvoru, našle novog partnera koji ne želi decu iz prošle veze, u inostranstvu, ili su deca sa specijalnim potrebama). Svima je evidentno da CSR automatski dodeljuju starateljstvo majkama, a to nije uvek u najboljem interesu deteta, pri čemu se vrši dugotrajna diskriminacija očeva. Rešenje problema je zapravo veoma jednostavno, i ne zahteva promenu bilo kog zakona, već samo primenu postojećih, kako ću u daljem tekstu pokazati.
U međuvremenu, dve ankete koje je uradio Centar za međunarodnu javnu politiku su pokazale da je javnost itekako upoznata i prepoznala diskriminaciju očeva u dodeljivanju starateljstva po razvodu. Jedna je rađena na 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu uz učešće preko 1400 studenata ispitanika, a druga na njihovoj Fejsbuk stranici sa generalnom populacijom uz učešće skoro 1500 ispitanika, i obe pokazuju da približno 80 posto ispitanika prepoznaje ovu diskriminaciju[4].
U pismu ministru Đorđeviću pojasnili smo da to nije samo problem očeva, već prvenstveno dece, a i celog društva, jer zbog diskriminacije jedne grupe i favorizovanja druge stvara se atmosfera sukoba među polovima koja negativno utiče na broj novosklopljenih brakova i rođene dece, povećanje sukoba i nasilja u porodici i broja razvoda, a slabi ekonomsku i odbrambenu moć zemlje.
Predložili smo jednostavno rešenje, a to je direktna primena Zakona o ravnopravnosti polova u vidu uputstva koje bi vi za CSR razvili na bazi našeg inicijalnog predloška, koje bi omogućilo ravnomernije dodeljivanje starateljstva, kao i vremena koje dete provodi sa svakim roditeljem pojedinačno po razvodu.
Ne ulazeći u razloge sadašnjeg pristrasnog postupanja CSR, jer oni trenutno nisu bitni, važno je iznaći rešenje problema. U najboljem interesu deteta u slučajevima kada su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna, CSR treba da motiviše roditelje da prihvate zajedničko faktičko starateljstvo po kome bi ravnopravno delili prava i obaveze i vreme provedeno sa detetom. U slučajevima kada jedan od roditelja odbija ovo rešenje, CSR bi trebali da daju preporuku da se samostalno starateljstvo poveri drugom roditelju, a da podela prava, obaveza i vremena ostane kao u zajedničkom starateljstvu. Ukoliko se predloženo rešenje u realizaciji ne ostvaruje zbog opstrukcije staratelja, roditelju koji nije staratelj ostavlja se pravo da naknadno traži promenu odluke o starateljstvu, odnosno promenu nosioca starateljstva.
Biću slobodan da ponovim razloge zbog čega bi rešenje ovog značajnog socijalnog problema pozitivno uticalo na opštu situaciju u društvu:
1. Kada je izvesno da će po razvodu dobiti i starateljstvo, i imovinu, i novčanu pomoć, mnoge žene su stimulisane da traže razvod i kada bi sukob među partnerima mogao da se reši dogovorom i spase brak. Svedoci smo da je većina razvoda inicirana od žena, što indicira da one u njemu dobijaju više nego očevi, a naravno najveći gubitnici su deca.
 2. Znajući da su razvodi česti, i da u njima otac automatski gubi sve, muškarci nisu motivisani da stvaraju porodice, što produbljuje demografsku krizu u zemlji.
3. Davanjem starateljstva isključivo majkama, kreira se problem jednoroditeljskih porodica koje često traže finansijsku podršku države kao "samohrane" majke, čak i kada dobijaju alimentaciju od očeva.
Stoga sam pripremio "Uputstvo za primenu Zakona o ravnopravnosti polova pri dodeljivanju starateljstva u CSR" i predao Vama i ministru na razmatranje, doradu i primenu. Njime bi se rešila diskriminacija očeva pri dodeljivanju starateljstva, pozitivno se uticalo na smanjenje broja razvoda i povećanje broja novorođene dece, dao značajan doprinos rešavanju demografskog problema.
Takođe, neredovni kontakti i održavanje odnosa dece sa očevima po razvodu negativno utiče na razvoj dece, jer su mnogobrojne naučne studije u svetu pokazale da deca koja po razvodu ostanu u podjednakom kontaktu sa oba roditelja u kasnijem životu imaju mnogo manje socijalnih, obrazovnih, psihičkih, zdravstvenih i finansijskih problema. Stoga bi se po razvodu moralo insistirati na ovom modelu gde god je primenljiv, a ne na samostalnom starateljstvu koje je prevelika obaveza za jednog roditelja, a nezadovoljstvo za drugog. Šablonizovani model viđanja deteta sa ocem koji je odavno postavljen da bude svaki drugi vikend, lako bi se u slučaju podobnih i zainteresovanih očeva mogao pretvoriti u provođenje jedne nedelje kod oca, druge kod majke, ili školskih dana kod jednog, a vikenda kod drugog roditelja. Licemerno je objašnjenje koje očevi često čuju u CSR: "Dete mora da zna gde mu je dom", što je samo izgovor da se nastavi sa politikom dodeljivanja samostalnog starateljstva samo majkama.
Predloženo rešenje je bolje i za decu, za očeve, a i za majke (jer bi imale više vremena da se posvete sopstvenom životu, novim vezama, i karijeri), smanjuje socijalne probleme (sukobe i nasilje među partnerima pre, za vreme i posle razvoda) i davanja "samohranim" majkama, a rešava i važne nacionalne probleme.

Uputstvo za primenu Zakona o ravnopravnosti polova pri dodeljivanju starateljstva u centrima za socijalni rad (CSR), kao dopuna postojećeg "Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad"[5]

Ovo uputstvo se donosi jer je utvrđeno da postoji velika neravnopravnost polova u predmetima poveravanja starateljstva po razvodu, odnosno neravnopravna zastupljenost, tretman i položaj lica jednog pola u odnosu na lica drugog pola.
Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje, ili davanje prvenstva, koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u svim pa i porodičnoj oblasti. CSR imaju obavezu razvoja i unapređenja ravnopravnosti polova i sprečavanja diskriminacije na osnovu pola.
Prema važećem Zakonu o ravnopravnosti polova potrebno je omogućiti ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. CSR su obavezni da vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce, i planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultate ovih mera. Dalje su dužni da iz reda svojih zaposlenih odrede kontakt osobu za ravnopravnost polova koja sarađuje sa Ministarstvom.
Ovim uputstvom određuje se i način saradnje sa udruženjima, i plan izveštavanja udruženja koja su uključena u praćenje sprovođenja mera iz ovog uputstva, kao i podaci koje za ta udruženja unose u izveštaje.
CSR evidentiraju podatke o: 1. broju lica po polu koja su u prethodne dve godine više dobijala starateljstvo, i razloge za to; 2. broju sudskih sporova koji su vođeni po osnovu diskriminacije po polu, kao i broju sudskih sporova koji su okončani u korist manje zastupljenog pola po tim sudskim odlukama.
Informacije i statistički podaci koji se prikupljaju i evidentiraju u CSR moraju biti, osim zbirno, iskazani i po polnoj pripadnosti, posebno oni o dodeljivanju starateljstva, o čemu CSR u Godišnjem izveštaju o preduzetim merama i ostvarenim rezultatima na polju unapređenja ravnopravnosti polova izveštavaju Ministarstvo do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
U slučajevima gde su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna CSR treba da insistiraju na modelu zajedničkog faktičkog starateljstva / ravnopravnog roditeljstva, a ne na samostalnom starateljstvu koje je prevelika obaveza za jednog roditelja, a nezadovoljstvo za drugog. Ukoliko se jedan od roditelja ne slaže sa zajedničkim starateljstvom, samostalno starateljstvo treba poveriti drugom roditelju, sa modelom viđanja istim kao u zajedničkom: provođenje jedne nedelje kod oca, druge kod majke, ili školskih dana kod jednog, a svih vikenda kod drugog roditelja (sa povremenom alternacijom), kao i jednaka podela raspusta i praznika. Ukoliko potom nosilac samostalnog starateljstva to ne ispunjava, CSR bi dao mišljenje sudu za promenu odluke o nosiocu starateljstva.

U zaključku bih ponovio: zajedničko faktičko starateljstvo, a i samostalno gde je model viđanja sa drugim roditeljem ravnopravan, smanjuje broj razvoda, sukoba i nasilja u porodici; probleme dece odrasle u jednoroditeljskim porodicama; socijalna davanja; ekonomsko, demografsko i odbrambeno slabljenja države.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
[1] http://rs.n1info.com/Vesti/a203985/Poverenica-Voditi-racuna-i-o-diskriminaciji-oceva.html
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf
[3] https://www.youtube.com/watch?v=ewM3Xp7J_7U
[4] http://www.ultrahome.in.rs/muska/AnketaDiskriminacijaOceva.html
[5] https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_organizaciji_normativima_i_standardima_rada.html

Mihailo Alić, analitičar rodne politike
osnivač Fejsbuk grupe Glas za muškarce (od jula 2017, 2.280 aktivnih članova)
www.ultrahome.in.rs/muska
064/2291911

Pismo podržali sledeći pojedinci i udruženja (po redosledu slanja podrške):
Vladislav Đorđević, autor 5 knjiga o odnosima među polovima
Zoran Jovanović, osnivač UG "Ko nam truje decu" (na Fejsbuku 63.450 pratilaca)
Hajrija Ramadani, predsednik i osnivač Udruženja žrtava nasilja HAJR (na Fejsbuku 2.200 pratilaca)
Dragan Sredanović, osnivač GG "Ja volim i mamu i tatu" (na Fejsbuku 1.400 pratilaca)
Zoran Jovičić, dipl. ing, Udruženja srpske dijaspore (World Expats Diasporas and Minority Organization)
Petar Đurić, master inženjer elektrotehnike i računarstva, osnivač grupe građana Autonomni muški centar (AMC) (od oktobra 2016. godine)
Dr Vladimir Dimitrijević, književni istoričar i pravoslavni publicista
Biljana Kolar Eraković, baka, dugogodišnji aktivista na svim relevantnim Fejsbuk grupama i okupljanjima
Dr Vojislav Simonović, aktivista

I mnogi drugi aktivisti koji su tražili da ostanu anonimni zbog prirode svog posla, ili procesa koji se protiv njih (neosnovano) vode
I mnogi drugi očevi i njihovi bližnji do kojih još nismo došli, jer nemaju Fejsbuk, ili ne prate medije van glavnotokovskih na kojima se pojavljujemo u odsustvu slobode medija
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nedelju dana nakon uručenja gornjeg pisma, kada sam imao i petnaestominutni razgovor sa Poverenicom o njemu, poslao sam i dodatak koji daje nova objašnjenja i podupire navode iz pisma o automatskom dodeljivanju starateljstva majkama:
"U Beogradu u 2017. godini, po razvodu je samo 6,8% očeva dobilo samostalno starateljstvo, a čak 75,8% majki, što je 11 puta više[2].
Najnovijom analizom smo utvrdili da od 1138 predmeta u kojima su starateljstva dodeljena majkama ili očevima u Beogradu u 2017, šestinu čine deca sa navršenih 15 godina (njih 190), koja po članu 60 Porodičnog zakona imaju pravo da odluče sa kojim roditeljem će živeti. Od 95 očeva koji su dobili starateljstvo (navedenih 6.8%), bar 50 je imalo decu preko 15 godina koja su se za njih odlučila, ostali su dobili starateljstvo jer ga se majka odrekla (preudala, u inostranstvu, zatvoru, bolnici, ludnici, ili je dete sa specijalnim potrebama), a NIJEDAN otac ga nije dobio jer mu je CSR dodelio! To se zove AUTOMATSKO DODELJIVANJE STARATELJSTVA MAJKAMA, odnosno DISKRIMINACIJA".